Иза облака
За мене то није облак,
за мене и тебе...
можда је нешто друго,
можда је...
светло пред тамом,
хладно у топлом,
ипак ће пољубац
на твоје и моје усне,
одмерити одлазак.
За нас то није облак
пун кише и пахуља,
за нас мора бити
нешто сасвим друго,
мора да је дуга
иза облака,
умотана у тугу тренутка
и откуцају срца,
мог и твог страха.
Не то није облак кише
у очима,
то нису сузе у огледалу
лица мог
и лица твог,
то је искра среће
поновног сусрета,
јаког и топлог загрљаја,
то није облак сећања.
За моје Сунце иза облака...
