Иза облака

За мене то није облак,

за мене и тебе...

можда је нешто друго,

можда је...

светло пред тамом,

хладно у топлом,

ипак ће пољубац

на твоје и моје усне,

одмерити одлазак.

 

За нас то није облак

пун кише и пахуља,

за нас мора бити

нешто сасвим друго,

мора да је дуга

иза облака, 

умотана у тугу тренутка

и откуцају срца,

мог и твог страха.

 

Не то није облак кише

у очима,

то нису сузе у огледалу

лица мог

и лица твог,

то је искра среће

поновног сусрета,

јаког и топлог загрљаја,

то није облак сећања. 

 

За моје Сунце иза облака...