Nedelja, Decembar 28, 2008
Никада ме нећеш мрзети
Никада ме нећеш волети,
никада ме нећеш мрзети,
и онда када дах љубави
на уснама нестане
бол ће да престане.
Познајеш све моје границе,
плашиш се,
а моје су очи пуне
твоје љубави.
Гледам те
последњи пут...
У сећању,
љубим, а остављам.
За тебе су путеви,
а мени су беспућа...
Никада ме нећеш волети,
никада ме нећеш мрзети,
и онда када дах љубави
на уснама нестане
бол ће да престане.
Други ће бол однети,
срећу теби донети,
пусти да Месец сакрије
моје трагове...
Никада ме нећеш волети,
никада ме нећеш мрзети,
и онда када дах љубави
на уснама нестане
бол ће да престане.
Ostavljamo i ostavljeni bivamo i kada ti činimo zašto mislimo kako je drugoj strani i može li, hoće li, želi li preboliti?
Mnogo volim kako pišeš.
Ne voljeti, a istovremeno ne mrziti. Tu ljubavi mora biti. pozdrav
Za tebe su putevi,
a meni su bespuca...
Ti znas kojim ces krenuti, a meni su svi isti
snegom zavejani.
Tragova nema
samo belina...
bez raskrsnice
skretanja
putokaza.
Bez tvoje ruke da me vodi
tvog pogleda
da me prati
osmeha da me doceka.
Nikada me neces mrzeti
jedina uteha
koja me napred vodi
jedina misao
koja mi jutro osvetli
jedini putokaz
u bespucu
jedina staza
kojom vredi hodati.
Jedini trag
i nada.....
Veliki pozdrav!
"и онда када дах љубави
на уснама нестане
бол ће да престане."
zar samo bol?:(
a secanje,strepnja,navika....?
Volim kada te vidim ovde...kao starog prijatelja.
"Гледам те
последњи пут..."
Ovo su mi uvek teske reci.
Донна,
тако ми прија када прочитам твој коментар са коментарима других. Живот познајеш са много страна и свака ти је у срцу на леп и на онај други начин. Човек кад одрасте са свим оним и овим, а ето опет сврати својом логиком у неки други свет (ево баш ово место, БЛОГ), па нађе сличност у туђим, а нашим речима и текстовима блиским срцу-сећања, а душом-заборава некако се распилави и постаје део нечег лепог.
Волим што си део дела ове среће на нашем БЛОГУ.
Поздрављам
Мандрак72,
Свет је као све боје сликане мајсторском кичицом човека који прати светлост која се временом прелама у свима нама, стварно лепо пишеш и
више нас ти је рекло да просто осликаш судбине људи око нас.
"не волети, а не мрзети јесте љубав и заљубљеност, разуму непојмљива ствар", пријатељу ти ово исто умеш да опишеш, читаћу, кад будеш решио да о томе напишеш коју реч.
Поздрављам
Касперко,
када сам ходао бос по сенкама сећања никада нисам мислио да нећу наћи неког сличног себи у 50% или мало више, да својим нитима душе испрекиданим речима између свих редова везује друге људе.
Ето знао сам да ћу наћи тебе.
Верујем да верујеш.
Све је тако једноставно, речи ставити у реченицу која је пуна осећања као и она наша фирма пуна директора.
Људе је мало тежеспаковати у те реченице, али ти помажеш као и сви овде.
Јако лепа песма, свиђа ми се и иде уз моју, морамо да терамо Касперко и ове успаване да пишу песме.
Поздрављам
Весела,
све је некако спаковано, компликовано-просто,(зар само бол,сећања,стрепња и навике, ма има свега тога и још мало више.
То није за тебе.
Ти пустиш цвет да процвета,ти га додирнеш само жељом погледа свог и светлост у боји црвених латица мирисом обоји срца свих нас.
То си ти Весела и такву те видим и желим да увек будеш.
Поздрављам
Степски,
нема тешких речи, само тешких избора,а ја их не правим.
Волим кад нам се сретну речи и мисли о истим стварима на сличан препознатљив начин, и волим кад и ти извучеш из песме-приче ону есенцију-срж у реч која погоди срце и пробуди мозак.
Поздрављам
:**
Тики,
немој да ми правиш снежне падавине, ја волим да путујем до ваших срца и да у њима подигнем таласе и пустим ветрове да Вам напуне једра па да плимом и осеком усрећите себе и друге у овим нашим океанима-морима.
Поздрављам
dragi andjelko,prevazisao si sebe jer si uspio da dobijes komentare podjednako lijepe kao tvoje pjesme.pozdrav za sve a posebno casper
dragi andjelko,prevazisao si sebe jer si uspio da dobijes komentare podjednako lijepe kao tvoje pjesme.pozdrav za sve a posebno casper
