Све од реда...

Ма, ово није песма

ово је ретроспектива,

па да се сетим

док полетим

ти ме гурни...

 

Некад би неко рекао да нема принчева, ја ипак познајем много, али је један Мали Принц (Степски вук-чудно име за принца), слажем се кад луташ много високо па ниско ти налетиш на чаробњаке-ДУХОВЕ, ал су некако они кућни нај-нај као Касперко, па још кад се човек мало ћушне у страну и схвати да понекад Илузија узме маха, па ти Пинокио покаже носић,,,уууу свашта сам сад хтео да кажем, ал ме ЦИЦИЛИ прекину, муну ме нечим лепим и слатким, вероватно кувар спремио.

Иначе ту наиђе кад кад Биљче, па Мали Алекса, милион оних мезимчета:Весела,Тијанче,Настасја итд. (верујте ми категоризацију измишљам пишем и све вас волим и видим у Калеидоскопу, ПХедере де ла Луна или већ тако. Сенка ме некад замисли пробуди Донна врати тамо где је време стало са Сањарењем56 и Домаћицом, тамо где су почеле боје. Сви текстови осликани ђинђувам-ђерлама-Бонсаијем, Војином свакидашњицом, Кабинетом тамо неке веселе Вештице, суперсоничном Хиперблогерком, Филозофским питањима примарне стварности обузете људском душом са Патосом.

Ај да оживим још милион људи око себе, бајка није бајка ако је сањаш, осећаш и видиш отворених очију, то је богатство душе које се огледалом очију наших пресликава и осликава у свима нама, то је живот, а ја ево живим живот са свима Вама, препознајем се и познајем у вашим речима.

 ЈА сам срећан.

Да се вратим у стварност, али морам рећи да Дана стварно нема кад не помислим да ће после њеног коментара да никне њен блог. Иначе имам комшику која нас све овде чита редовно, али ништа да напише, неки је блогери баш знају. 

Опет некако у страну са обала лепих наиђе Мандрак72, Вастаг, па и ДМЦ, изненади ме баш онако пријатно појава свих принцеза-Принчипес, мада понекад имамо јако фине смрене и поучне ГОСТЕ, тј. ГОШЋУ, мада је чекамо стално ипак је редовна.

Мало више пажње и око Анам, Причалице, Андријане, Каммелије и осталог цвећа у башти наших душа, јер све мирише добротом и расте поред свих нас.

Ја никако не смем да изоставим нашег морнара из Паноније, то жуто усталасано море Сунцокрета и његових враголија обојено Малом Гаравом.

Ко нам се још попео на врх листе превише вреди, знам па сви ви...али нема довољно тачкица да вас све наведем, па се сетите сами да се наведете у коментару који чекам...од свих вас...

 

Малаино, Водолијо где су ваше речи залутале,

залутале су тамо

где су стихови оставили траг

траг љубави

траг радости 

траг среће

да понекад ме повежу ваше речи, стихови и коментари и преточе мисао кроз Касперкову

песму и онда нешто још почнем да разумем, што нисам пре разумео и умео.

 

Некам ме стрес довати па ме разбаца на све стране, али има и доброг стреса у АНТИСТРЕСНЕ.

 

И тако много даље, сви сте ми ту близу имам вас и јавите се у коментару ћу вас посетити...

 

Желим Вам оно исто што Вам је Мали Принц пожелео, такође у оригиналу још од оне прошле......