Petak, Decembar 19, 2008
Први и последњи
Први и последњи у низу
дах година
и мраза на мом лицу
у очима
мојим венама
крв је хладна
и боје неба.
Први и последњи у низу
знам ко је сада близу
уснама
од немира
руке си брзо склонила
а ја?
Ја, ја сам престао да бежим,
ја сам остао да лежим
у свили белог
први и последњи у низу
ниси више близу...
Сваким даном нова лица
нова утакмица
први и последњи у низу
дишем испод твојих суза
страх у погледу
сигурна лука
више није ту,
последњи, а први у низу
остајем.
Први и последњи пут
враћам се да спалим сећања
у заборав,
јер то више ниси ти ,
нисам ни ја,
јер дуга је давно избледела,
а стакло на прозору
шаром мраза
са лица пуно пахуља
пустила
Нова година.
Први и последњи пут
речи у низу
да будемо близу,
шапат у мрак
и бели траг,
док веје
нек љубав греје...
Procitala, procitala 4 puta... i necu da komentarisem.
A svidja mi se jako, mozda najvise od svega napisanog do sada.
Jako, duboko, moraću kao Casper da obnavljam gradivo dok ne ostavim pravim komentar. Ili bolje uživo?
Хвала Касперко
Хвала Сањарење56
Igrao si se sa rimama...
A tuzan si.
Nisam te takvog upoznao...
Neka je ovo senka neceg proslog.
I neka je pored tebe neka nezna golubica.
Eh, stepski reče ono pravo. Nadam se i ja da je samo senka prošlosti.
nek ljubav greje.
sva srca koja nosiš u grudima.Prijatno!
Хвала људи, све вас волим.
Ватра ствара сенке, праве се рупе у времену, осликавају прошлост, чује се пуцкетање, а река тече од извора до ушћа.
