Sreda, Decembar 17, 2008
Падам као перо лак...
Падам као перо лак
кроз твоје очи,
душу,
длан твоје руке додирнем,
као да молим
у паду
у том кратком лету,
без туге
окрећем свету образе топле,
љубим ветру чудне скуте,
а он ме носи
и ближе и даље теби.
Падам падом вечне прошлости
кроз твоје капије пољубаца,
у твоје наручје,
припадам ти
од оног дана када сам те угледао,
падам у твоју сенку
ту испод рукава
где те засврби понекад.
Како је лако све око мене,
предајем се,
даном одлазим у ноћ,
у туђе улице,
у туђе облаке,
падам даље, а све сам ти ближи,
страх не живи у мени,
губим себе у њему и лутам.
Падам лагано
скривеним сузама
поред прозора
са којих те гледах у светлу,
још увек гориш у мени
моја вечна љубави.
Тако је тамна ова ноћ,
а тако бело ово перо
и парче хартије
на мом длану.
Пишем писмо речима
неизговореним,
у себи гутам сваки јецај времена
без тебе,
као кора ове земље дубоки ожиљци
и море звездица на небу у нади,
чекам стрпљиво без стрпљена
као по казни,
а кзна да прође.
Све више љубави падам
лак као перо,
тежак као туга
што дроби све у мени.
Дишем и тражим те,
сенке су то,
појаве се и нестану у трену,
а трен је некад био
део твог и мог погледа,
пољубца,
део тебе и део мене,
дишем тугом.
Светла се пале
и светла се гасе
моје у теби вечно гори,
знам да то знаш,
ал ипак волим да кажем
поново и сваки пут,
падам...
Лагано сваким кораком
даље, а ближе теби
падам,
као и сваки дан без тебе
зажмурим у мраку,
заспим,
а ти ме пробудиш.
Дођеш онако заљубљено
пољубцима,
дланови и образи горе,
а руке се зноје,
тако те јако загрлим,
а загрљј траје,
падам...
Колико дуго,
а тако кратко траје,
падам,
у твоје наручје,
сваки пут и поново
у теби један дечак
лута и живи
чигру живота,
падам
у твоје руке
мој анђеле.
"Moj andjele..."
Jos jedna najljubavnija pesma
Puno tuge, puno neobjasnjivih strahova
i dovoljno ljubavi
da sve ostalo ostane samo u recima.
Volite se ljudi... i letite, zajedno...
Bash lepo napisano!
Dugo si cutao...ali kad si progovorio,rekao si !
Ovo vredi nekoliko puta procitati.
Кад се пада у руке анђела, онда се пење; требало би, зар не?
kako je lepo "padati" kroz tvoje stihove.
Prijatno!
Dokle ti nameravaš samog sebe da prevazilaziš? Bravo, majstore!
"Падам падом вечне прошлости
кроз твоје капије пољубаца,"
Касперко пуно љубави
Степски на длану падне перо
Причалице управу си
Домаћице ја би пре збрисао у твоју кујну
Сањарење56 док год моји стихови имају боје



