Nedelja, April 27, 2014
Кад залуташ па се нађеш
Сви залутају
па тако и ја...
можда је поглед, можда су моје ..
и твоје....
очи...криве..
Знам да знаш да нас је...љу..б .а. в ...спојила.
И тако те нађох
у тренутку
и изгубих слично у истом,
као светлост што се поигра мраком,
као залазак руком топлом на образу,
као страница неке занимљиве књиге
неко призове судбину
да у трку склизнеш из загрљаја
зашто, зашто мора тако
Можда сам те превише заволео
тек тако
па опет
окрене се месец око земље и земља око Сунца
и оно сија у мом и твом телу
и ја
и ти
будимо се
помало сами самоће што дрхти у нама
сваки наш поглед тражи да утоли глад душе
а тело да се угреје од те самоће.
Само се руке прекрсте на рамена
глава спусти ка земљи
а очи склопе у мраку што нас снађе.
Тренуци се броје временом што ћути гласно у нама.
Чекам себе - правилан откуцај
да покрене механизам
да ме хладном водом умије.
Stvaraoce ljubavnih oblaka,koji lagano plivaju i ovim mojim tumornim nebo,hvala ti u ime svih ljubavi koje su bile,prosle,ostale,ili tek dolaze...Vecitog zaljubljenika u neznost,mastu,radost...
Divno je stati kraj tebe,u nadi da ce bar jedna cestica od tebe preci i na mene :))
Stvaraoce ljubavnih oblaka,koji lagano plivaju i ovim mojim tumornim nebo,hvala ti u ime svih ljubavi koje su bile,prosle,ostale,ili tek dolaze...Vecitog zaljubljenika u neznost,mastu,radost...
Divno je stati kraj tebe,u nadi da ce bar jedna cestica od tebe preci i na mene :))
Cesto posjecujem tvoj blog u nadi da si napisao nesto novo. Pisi! Tvoje pjesme su fenomenalne.
Veliki pozdrav.
Хвала драги другари и пријатељи
Стао сам као и сви други
сачекао да дође
и био толико храбар да пустим
да прође,
остало је само оно моје
чисто голо-животно
да живи
да воли
да грли
и када сам мислио да немам
да ме неће
отворио сам своје очи
плашећи се сузе
можда ће се створити,
на врховима усана осетих
танке и меке прсте
длан нежан свиле по бради
и прамен браон косе по лицу,
спустише њене очи поглед на моје
и усне се стопише у загрљај
дивног заборава
Поздрав
да свима слично у истом буде
