Nedelja, April 27, 2014

Кад залуташ па се нађеш

Сви залутају

па тако и ја...

можда је поглед, можда су моје ..

и твоје....

очи...криве..

Знам да знаш да нас је...љу..б .а. в ...спојила.

И тако те нађох

у тренутку

и изгубих слично у истом,

као светлост што се поигра мраком,

као залазак руком топлом на образу,

као страница неке занимљиве књиге

неко призове судбину

да у трку склизнеш из загрљаја

зашто, зашто мора тако

Можда сам те превише заволео

тек тако

па опет 

окрене се месец око земље и земља око Сунца

и оно сија у мом и твом телу

и ја

и ти

будимо се 

помало сами самоће што дрхти у нама

сваки наш поглед тражи да утоли глад душе

а тело да се угреје од те самоће.

Само се руке прекрсте на рамена

глава спусти ка земљи

а очи склопе у мраку што нас снађе.

Тренуци се броје временом што ћути гласно у нама.

Чекам себе - правилан откуцај

да покрене механизам

да ме хладном водом умије.

Vama! [Odgovori]

Vama Cestitke na predivnoj poeziji...Pozdrav!

Comment by snezanakt1 (04/27/2014 02:20)

[Odgovori]

Stvaraoce ljubavnih oblaka,koji lagano plivaju i ovim mojim tumornim nebo,hvala ti u ime svih ljubavi koje su bile,prosle,ostale,ili tek dolaze...Vecitog zaljubljenika u neznost,mastu,radost...
Divno je stati kraj tebe,u nadi da ce bar jedna cestica od tebe preci i na mene :))

Comment by lora1 (04/28/2014 13:45)

[Odgovori]

Stvaraoce ljubavnih oblaka,koji lagano plivaju i ovim mojim tumornim nebo,hvala ti u ime svih ljubavi koje su bile,prosle,ostale,ili tek dolaze...Vecitog zaljubljenika u neznost,mastu,radost...
Divno je stati kraj tebe,u nadi da ce bar jedna cestica od tebe preci i na mene :))

Comment by lora1 (04/28/2014 14:01)

[Odgovori]

Cesto posjecujem tvoj blog u nadi da si napisao nesto novo. Pisi! Tvoje pjesme su fenomenalne.

Veliki pozdrav.

Comment by lav990 (05/01/2015 12:55)

[Odgovori]

Хвала драги другари и пријатељи

Стао сам као и сви други
сачекао да дође
и био толико храбар да пустим
да прође,
остало је само оно моје
чисто голо-животно
да живи
да воли
да грли
и када сам мислио да немам
да ме неће
отворио сам своје очи
плашећи се сузе
можда ће се створити,
на врховима усана осетих
танке и меке прсте
длан нежан свиле по бради
и прамен браон косе по лицу,
спустише њене очи поглед на моје
и усне се стопише у загрљај
дивног заборава

Поздрав
да свима слично у истом буде

Comment by крилаанђела (04/18/2016 00:24)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me