Subota, Januar 26, 2013
Снег пред пролеће
Нисам ти се вратио тако рано
обавио те овим белим јутром
пахуљама што се спустише тако ниско
по твојој коси,
по твом лицу.
И
мисао да моја није
у овој капи пахуље беле
провидне што клизи
осећајући твоју топлоту,
Жмуриш и Ћутиш
као свака моја тишина
и у овом јутру,
а да те нисам задржао
баш као што задржим дах јецаја
бола у себи.
Вратио сам се
баш као што се и ветар врати
и Сунце зађе
и Месец преваром звезда
загреје празнину.
Да кажем
да још увек волим
да останем ту
где сам одувек припадао
да те волим.
Tu sam,da te pozdravim.
A sneg neka pada...doci ce prolece.
Pozdrav drug moj!
Predivna poezija...
Uvek me prozme toplina kad procitam ovakve stihove.
Hvala ti za danas!
pozdrav
Хвала драги пријатељи на овако лепим коментарима, лепо је видети вас опет,
Поѕдрав велики
Степском и Лори1
Драго ми је што си поново овде. Песма је дивна..Велики поздрав!
Povratak u velikom stilu. Divni stihovi, kao i uvek. Dobro nam došao krilce andjeosko! Veliki pozdrav.
nežan kao pahulja
topao kao suza-radosnica
uvek neponovljiv-krla andjela!
Prijatno!
Svi volimo da budemo tamo gde pripadamo..prelepa pesma, pozdrav (:
Lepo je svratiti kod tebe. I zima je tako lepa.
Pozdrav!
