Nedelja, Jun 19, 2011
Коцка Леда
Ја,
Ја немам штит ни плашт
да се одбраним
да се сакријем
да останем ту
да преживим
за само откуцај
једне капи
на стакло
без боје
провидно
као моја душа,
после тебе.
Пролази ветар
кроз моје мисли
хвата у вихор
уснуле лептире
све оне што
су без снаге
остали у мени,
диже их високо
па баца ниско,
неће никад стићи
да рашире своја крила
нит Сунцу
да покажу шаренило душе своје.
Коцка леда низ тело
раздваја капи док се топи
тако дубоко у мени,
не знам
шта мислиш
где спаваш
и у ком правцу сањаш.
krilaandjela...mozda nije dovoljno da kazem:bravo...ali nista drugo ne mogu da kazem,ja samo znam da je pesma takva da moze da se cita,i ponovo cita...i tako deset put i sutra opet...svaka cast za ove emocije!pozdrav...:)
Pa gde si ti?
Zagubi se, ni kod Pričalice te nema, ccccCCC.
...lepa ova KOCKA LEDA...Pozdrav
Хвала пријатељи, ту сам ја кад кад, мало више има посла на послу ал се недам.
Поздрав свима
Сви њени снови, лете ка теби.
Проверено знам! ;)
А и где не би, кад јој такве стихове пишеш.
Поздраве шаљем!!!



