Не познајеш
Као тиха плима
у сред летње ноћи
поплави срце
те жедне усне
и цело тело удави у ноћ.
Не познајеш тај ред,
шта прво осетиш кад изгубиш.
Да ли ти се усне осуше,
а руке постану грубе,
и срце испод дебеле коре
куца у страху?
Усред летње ноћи
док звезде мењају своја места
и сјај у туђим очима,
мени слика бледи.
Не познајеш тренутак
кад срце поплави туга
тај јак глас тишине и грча.
Не познајеш тај осећај
док жедне усне
друге усне желе,
док тело страх у поплави хвата,
док низ кожу трнци јуре
не познајеш-
јер не смеш
да зажмуриш
мојим очима.
