Не познајеш

Као тиха плима

у сред летње ноћи

поплави срце

те жедне усне

и цело тело удави у ноћ.

 

Не познајеш тај ред,

шта прво осетиш кад изгубиш.

 

Да ли ти се усне осуше,

а руке постану грубе,

и срце испод дебеле коре

куца у страху?

 

Усред летње ноћи

док звезде мењају своја места

и сјај у туђим очима,

мени слика бледи.

 

Не познајеш тренутак

кад срце поплави туга

тај јак глас тишине и грча.

 

Не познајеш тај осећај

док жедне усне

друге усне желе,

док тело страх у поплави хвата,

док низ кожу трнци јуре

не познајеш-

јер не смеш

да зажмуриш

мојим очима.