Nedelja, Jun 05, 2011
Не познајеш
Као тиха плима
у сред летње ноћи
поплави срце
те жедне усне
и цело тело удави у ноћ.
Не познајеш тај ред,
шта прво осетиш кад изгубиш.
Да ли ти се усне осуше,
а руке постану грубе,
и срце испод дебеле коре
куца у страху?
Усред летње ноћи
док звезде мењају своја места
и сјај у туђим очима,
мени слика бледи.
Не познајеш тренутак
кад срце поплави туга
тај јак глас тишине и грча.
Не познајеш тај осећај
док жедне усне
друге усне желе,
док тело страх у поплави хвата,
док низ кожу трнци јуре
не познајеш-
јер не смеш
да зажмуриш
мојим очима.
Trebalo bi stihovima da odgovorim,znam ali ostala sam bez reči...
Veliki pozdrav !
Ne želim ti
da poznaješ taj red
šta prvo osećaš
kad izgubiš!
kad tuga poplavi, srce se prelije suzama...
nadam se da nećeš taj trenutak osetiti...
Prijatno!
Хвала
другари на лепим коментарима
Поздрав



