Četvrtak, Maj 06, 2010
Тренутак љубави
Насмеј се љубави...чекам твој осмех..то ми треба да ми даш...
да, баш тај тренутак....
гледам те онако
шеретски,
сасвим задовољан,
чекам твоје јагодице
на веселим образима
да направе
румену заобљеност....
Загрлио сам те око струка,
смејеш се тако лепо
тако топло,
в о л и м т е,
док пољупци силазе са усана низ твоје,
усне, образе, меку кожу
док дишеш брзо
док те подижем и носим
док живимо наше снове
док тренуци наших мисли
постају стварност,
дубоко пролазим,
остајем погледом, телом
твог тела
део тебе....
в о л и м сваким пољупцем више...дуже
и још од тебе тражим много више,
неразумну дозу љубави.
Пролазим прстима кроз твоју косу,
скоро сваки пут исто
нежно и полако,
али увек је другачије
лепше, спонтаније,
мирније миловање
него пре...
Како је лепо предавати се
твојим меким уснама, рукама
док ме покриваш својим голим телом,
фигура богиње на белом чаршаву
то си ти у мојим очима,
љубав и разлог мог постојања.
Нежно и много романтично. Прелепо.
Prelepo !
Obradovala si me sa ovim pesmom.
Pozdrav i prijatan vikend !
Uf! Traženje nerazumne doze ljubavi... Kako jak, i lep, i opasan, i redak ... i svašta-nešto osećaj.
Kako je ljubav lepa
Свима
Превише, а никада довољно снаге љубави да нас држи заједно дуго...
Покидани ланци, исплетене струне,
речи у тишини,
два сјаја у иста немирна огледала,
врхови прстију
на меким
руменим образима
на рубу мојих и твојих усана
само топлина загрљаја,
моја б о г и њ а...
Поздрав
