Тренутак љубави

Насмеј се љубави...чекам твој осмех..то ми треба да ми даш...

да, баш тај тренутак....

гледам те онако 

шеретски,

сасвим задовољан,

чекам твоје јагодице 

на веселим образима

да направе

румену заобљеност....

 

Загрлио сам те око струка,

смејеш се тако лепо

тако топло,

в о л и м    т е,

док пољупци силазе са усана низ твоје,

усне, образе, меку кожу

док дишеш брзо

док те подижем и носим

док живимо наше снове

док тренуци наших мисли

постају стварност,

дубоко пролазим,

остајем погледом, телом

твог тела

део тебе....

в о л и м сваким пољупцем више...дуже

и још од тебе тражим много више,

неразумну дозу љубави.

 

Пролазим прстима кроз твоју косу,

скоро сваки пут исто

нежно и полако,

али увек је другачије

лепше, спонтаније,

мирније миловање

него пре...

 

Како је лепо предавати се

твојим меким уснама, рукама

док ме покриваш својим голим телом,

фигура богиње на белом чаршаву

то си ти у мојим очима,

љубав и разлог мог постојања.