Sreda, Maj 05, 2010

Привикавам се 2

...и баш као бескрај

и његова пречица

за мене и тебе,

некако превише изгубљена

на раскршћима...

и баш као велико чекање,

ослушкивање мисли-осећања

у нама

из погледа тако далеких-празних

и можда једини циљ

од више неостварених

па да заблиста

твоја и моја

сунчана страна

образа,

усана меких.

 

Привикавам се,

својим рукама мерим

празне загрљаје

ко да осетим како ме узалуд тражиш,

да знам где све дуге живе

испод којих

плавих острва на небу постоје топли ветрови

или их је неко сакрио у планине,

припитомио

као своје реке

да и ово моје тело дише 

попут маховине на камену,

привикавам се,

да без тебе лежим,

да растем као храст,

да без лишћа

замишљене пупољке

претварам у мирисне цветове

док моја машта срцем

чудно живи.

Привикавам се,

мимо граница бола и самоће

да поново кораком 

ка теби кренем....

[Odgovori]

Komentarisacu oba dela ovde :)(kada sam lenjivica)
"Привикавам се,

мимо граница бола и самоће

да поново кораком

ка теби кренем.... "
Ti si kao dete, i stvarno jesi decak sa slike koju sam postavila kada sam te upoznala. Onaj sto vrhom cipele sara po prasini i ispisuje ko zna cije ime. Ponekada pomislim da tvoja i moja tuga mogu da pokriju svet a onda popijemo kaficu i shvatimo da je ipak sreca ono sto nosimo u dusi. Grlim te puno, masem i cekam za vikend, da tracarimo :)))

Comment by nesanica (05/05/2010 15:08)

[Odgovori]

Ха Ха, хвала весела девојчице

причаћемо сигурно уз кафез

Поздрав

Comment by krilaandjela (05/05/2010 16:37)

[Odgovori]

Tužno, ali i prelepo.

Comment by sonatica (05/05/2010 23:16)

[Odgovori]

Хвала Сонатице
Поздравко

Comment by krilaandjela (05/06/2010 00:01)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me