Sreda, Maj 05, 2010

Научио сам шта је навика

...буди моја тишина,

препознај моје речи

стихове без боје

мастило крви

која струји

хладно

у мени.

 

Постани тишина

моје навике

што ме у ноћ буди

кроз зној

преплашеног дечака,

зашто љубав

уме тако јако да боли,

није лако да се неко

узалуд,

вечно,

а превише јако воли...

 

Научио са шта је навика,

то ниси ти,

то нисмо ми,

једно време,

једна ружа,

у латицама овог топлог ветра

што све носи споро

и спушта на колена

доле

где и суза мора да кане

као кап суве кише

које моје срце

уме да пусти.

 

Колико сам пута себи изнова опростио

један поглед

сасвим довољан да остане ожиљак

дубоко испод коже

где откуцај

мог времена више не вреди

чути га уопште.

 

Научио сам шта је навика

кад кренем низ улицу

јутром које јури друге,

покушавам њиховом срећом

око себе да изградим живот,

просто из навике

у њиховим очима видим себе

на почетку.

 

Смејем се, ћутим, маштам,

ослушкујем росу

како полако нестаје,

примећујем

црвену

белу

боју

и мирисе цвећа

опет су латице у једној коси

у прелепим очима

и нежном додиру

на уснама.

 

Постајем навика 

као и свака потреба,

окрећем лице

препознајем нове трагове,

лепо је живети

у својим победама

а заувек скривен од пораза,

навика,

баш као и тренутак

чекамо заједно

да овај воз пође...

[Odgovori]

Moja najgora bolest,ona smrtonosna,sto me ubija je...Navika.
Pozdrav

Comment by unajedina (05/06/2010 11:22)

[Odgovori]

uh,....
sta reci...

Comment by nastasja (05/06/2010 15:28)

[Odgovori]

...budi moja oluja,
sto mi srce iz grudi kida,
kovitla misli i uzdahe,
podize me i spusta,
pod noge tvoje.
...budi moja kisa,
sto se sa suzama stapa na licu,
umij me poljupcima,
osusi dahom
i nasmej se.
...budi moja sreca,
samo to ti trazim!

Comment by nesanica (05/06/2010 22:45)

[Odgovori]

Ljubav ne zna sta je navika, pesma je mnooogo duboka... treba je osetiti...

Comment by poluuspavanka (05/08/2010 19:19)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me