Sreda, April 28, 2010

Писао бих по трагу...


Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Препознајем пут којим ходам

По леду

По песку

Прах пепела

Баченог негде далеко

Као мисли расуте свуда

По нама бачене жеље других,

Све,

А све временом одрасте

Добије свој облик

Своје очи

Погледом изгубљену

Срећу,

 

Други сан једноставно оживи

И није исто

Пролази и одлази

Брже него што се родило

А опет тако мало остало заувек у нама

Време нам старост показује.

 

Сваком се кишом све врати у нама

Боја очију,

Осмех на лицу,

Ожиљак на срцу.

 

Препознај шта ти је лакше

А не шта боли више,

Ко би га знао

грешке се исправљају

у људима,

у крви,

која је увек црвене боје,

а не боје коже.

 

И ходај даље погнуте главе далеко од људи

Од њихових очију

Странац, странцу највећи пријатељ.

 

Пријатељу,

још колико далеко

од живота да пређем,

да прође,

да престане бол?

Који је део довољан,

Да поделим тугу

Да срцу одмерим само тај

задњи откуцај,

Пријатељу

реци тихо

у ветар

да тренутак у заборав

однесе.

 

Изабери део снова

У мојој глави

У мом срцу

Осети

Па пресуди

Колико је важно

То што знам

И то што сам прећутао,

Искрено само подели

На два неједнака дела

Припиши судбини,

А мени остави њене очи,

Њене усне,

Њене руке

Додире

У сну

Од јаве,

Па врати време

И промени нам свима улоге

Глумцима без срца

Нек страх од љубави други виде

Ми нисмо умели друачије

Већ како су руке грлиле

И како су усне љубиле.

 

 

Писао бих по трагу

По срцу

По путањи изгубљених бисера

И ко би их нашао читајући,

Гледајући неме стихове

Што шапућу у свима нама…

ДА МОЈА ЉУБАВ СИ ТИ....

 

 

 

[Odgovori]

Uloge su podeljene odavno.
Samo statisti jos uvek traze svoje mesto u ovoj roli zivota. Igracemo kako je sudjeno. Sa maskama tuznih klovnova na licima, igramo poslednj ples. Pogasice se svetla, krenuce svako na svoju stranu, nasmesicemo se sudbini u lice i poverovati da je za nase dobro. Da nije, zivot bi napisao drugaciju pricu !

Volim sto polako ali sigurno pristupas nocobdijskom klanu , ovde na blogu :) Lepu noc zelim :)

Comment by nesanica (04/28/2010 23:57)

[Odgovori]

Nespavači
nesnice
nesanjači
što sanjate danju,
a svoje rime
noću pišete,
svratite češće
u naš mali
blogerski svet

Comment by sanjarenja56 (04/29/2010 08:01)

[Odgovori]

prepoznajem tragove duše...
Prijatno!

Comment by domacica (04/29/2010 11:50)

[Odgovori]

;)))

Comment by suky (04/29/2010 11:54)

[Odgovori]

I pises...po srcu.Jako lepo.
Pozdrav

Comment by unajedina (04/29/2010 12:04)

[Odgovori]

Несанице

некланим се већ уживам у ноћи и дану и лепом посту и коментару.

Сањарење

шта се успаничила,ту смо сви
мислимо и пишемо ћутке,
неко на сладолед неко на кафу, а сви смо са стране брижни једни другима.

Домаћице

траг трага до трга па на сладолед.

Шуки

има да ти украдем и бацим тачке двотачке двозарезе и зарезе, све заграде и остале намигуше и семофоре, па прођи једном те пешачке прелазе и напиши, продужи или реци Дејане ово обриши,,,,,

појешћу ти сладолед кад се будемо видели...

Уна

и ти си ми ко кума кад сладолед делимо јер сви овде срцем пишемо?

Comment by krilaandjela (04/29/2010 17:39)

[Odgovori]

Tu sam, ali ne smem da komentarišem da se ne buniš;))

Comment by AnaM (04/29/2010 17:45)

[Odgovori]

Анамко,

чекао сам те кад ћеш да вриснеш да ти кажем да те нисам заборавио и да једва чекам да се лепо свађамо бунимо и смејемо.

Comment by krilaandjela (04/29/2010 17:55)

[Odgovori]

Sve vremenom odraste... i snovi ...

Comment by poluuspavanka (04/30/2010 15:50)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me