Sreda, April 28, 2010
Писао бих по трагу...
Препознајем пут којим ходам
По леду
По песку
Прах пепела
Баченог негде далеко
Као мисли расуте свуда
По нама бачене жеље других,
Све,
А све временом одрасте
Добије свој облик
Своје очи
Погледом изгубљену
Срећу,
Други сан једноставно оживи
И није исто
Пролази и одлази
Брже него што се родило
А опет тако мало остало заувек у нама
Време нам старост показује.
Сваком се кишом све врати у нама
Боја очију,
Осмех на лицу,
Ожиљак на срцу.
Препознај шта ти је лакше
А не шта боли више,
Ко би га знао
грешке се исправљају
у људима,
у крви,
која је увек црвене боје,
а не боје коже.
И ходај даље погнуте главе далеко од људи
Од њихових очију
Странац, странцу највећи пријатељ.
Пријатељу,
још колико далеко
од живота да пређем,
да прође,
да престане бол?
Који је део довољан,
Да поделим тугу
Да срцу одмерим само тај
задњи откуцај,
Пријатељу
реци тихо
у ветар
да тренутак у заборав
однесе.
Изабери део снова
У мојој глави
У мом срцу
Осети
Па пресуди
Колико је важно
То што знам
И то што сам прећутао,
Искрено само подели
На два неједнака дела
Припиши судбини,
А мени остави њене очи,
Њене усне,
Њене руке
Додире
У сну
Од јаве,
Па врати време
И промени нам свима улоге
Глумцима без срца
Нек страх од љубави други виде
Ми нисмо умели друачије
Већ како су руке грлиле
И како су усне љубиле.
Писао бих по трагу
По срцу
По путањи изгубљених бисера
И ко би их нашао читајући,
Гледајући неме стихове
Што шапућу у свима нама…
ДА МОЈА ЉУБАВ СИ ТИ....
Uloge su podeljene odavno.
Samo statisti jos uvek traze svoje mesto u ovoj roli zivota. Igracemo kako je sudjeno. Sa maskama tuznih klovnova na licima, igramo poslednj ples. Pogasice se svetla, krenuce svako na svoju stranu, nasmesicemo se sudbini u lice i poverovati da je za nase dobro. Da nije, zivot bi napisao drugaciju pricu !
Volim sto polako ali sigurno pristupas nocobdijskom klanu , ovde na blogu :) Lepu noc zelim :)
Nespavači
nesnice
nesanjači
što sanjate danju,
a svoje rime
noću pišete,
svratite češće
u naš mali
blogerski svet
prepoznajem tragove duše...
Prijatno!
I pises...po srcu.Jako lepo.
Pozdrav
Несанице
некланим се већ уживам у ноћи и дану и лепом посту и коментару.
Сањарење
шта се успаничила,ту смо сви
мислимо и пишемо ћутке,
неко на сладолед неко на кафу, а сви смо са стране брижни једни другима.
Домаћице
траг трага до трга па на сладолед.
Шуки
има да ти украдем и бацим тачке двотачке двозарезе и зарезе, све заграде и остале намигуше и семофоре, па прођи једном те пешачке прелазе и напиши, продужи или реци Дејане ово обриши,,,,,
појешћу ти сладолед кад се будемо видели...
Уна
и ти си ми ко кума кад сладолед делимо јер сви овде срцем пишемо?
Tu sam, ali ne smem da komentarišem da se ne buniš;))
Анамко,
чекао сам те кад ћеш да вриснеш да ти кажем да те нисам заборавио и да једва чекам да се лепо свађамо бунимо и смејемо.



