Utorak, April 20, 2010
Туга љубави
Куцам тихо прстима по столу
празној површини од дрвета
лакираног можда пре двадесет година,
не знам ко ме то чује у глави
поставља чудна питања
да само време прође
по тим откуцајима брже
ил једнако километрима даљине,
а опет само ближе теби.
Пишем мислима
причу очима
како тугу љубави
срцу поклањам
уз поглед на пут ка југу.
Мојом сам те
пре више пролећа назвао
привио јаким рукама уз груди
осетио твоје срце како куца
на врху топлих усана
и меких образа.
И нешто ме опет врати
да се сетим
да ти лице опишем
да га замислим
и пожелим испред мог,
и нешто ме опет натера
да испружим руке
да те опет јако загрлим
и нешто,
а није сан
само у мени
пробуди тугу љубави.
Pa mislim, dobro da si se setio :))) Samo ti svrckaj okolo i provodi se a ja nista nisam u toku :D
Nesto, a nije san
natera me da zadrhtim
da ruke sklopim
i molim.
Nesto, a nije san
natera me da zovem,
bez glasa
necujno, tuzno.
Nesto,a nije san
podseca na tebe,
na odlazak i samocu.
Nesto a nije san,
vise je tuga,
vise je suza,
vise je ljubav!
Nesanica da dvoju pesmu postavi kao post!
A ti:
Tugu nećeš osećati
ako svakoga dana
u njene oči zaroniš,
njenih se usana
napiješ...
Navratim da vidim kako ste a ti pises tugu...ti koji tugu ne priznas ni kao slovo na papiru????
Sve prave ljubavi...su tuzne.Uglavnom.
Jako lepo pises.Divna pesma.
Pozdrav
Kad se jedna vrata zatvore,
druga se naglo otvore
ko ne ceni pravi glas
potražiće drugde spas
Znam da ćeš jedne noći
opet sresti neke tamne oči
nemoj biti lud
i trošiti život uzalud
čeka tebe pravo rame
zato nemoj pravit drame:))
uh.. divno :)
nedostajes, Andjelko...
a gle i Casper - zeno, vracaj se odmah!!! :***
Život buja, u oku ti gori
od boja i duge
srcem plove nežni snovi
ljubav kuca, nema tuge..
Pozzzzzzzzzz
ОДГОВОРИ
Несанице...
ко ме овако лепо грди
да му срце излети из груди
да га љубав вечно мије
да га срећа стално бије.
Леп коментарчић.
Сањарење,
Имам њене очи
сваки пут
и када их немам
зажмурим
и оне су ту
имам њене снове
и када их на јави тражим,
ал немам тренутак
када се сан и јава сретну.
Имам њену љубав
али не и њену срећу
оне се заједно буде,
а различито лежу.
Хвала на коментарче
Касперко
у праву си, туге нема, то је само тренутак недостајања.
Ето сад си ту, сад смо сви ту и сад смо весели и срећни и увек сврати и скрени добром вољом и лепом мишљу, поздравче и за тебе.
Уно једина, хвала, и ти лепо пишеш и примећујеш ствари, запажаш и везујеш стварност боље од других у песмама..Поздравче
АНАМАНКО ЗАКОНОДАВКО
Имаш правко
до прве кривко,
а прва кривко
прође ко Живко,
ко би Живко
сад је мали Мирко,
шалим се шалом,
али има свега и свачега
и код Ничеа.
Поздравко
Настасја, ма ту сам мало уживам у времену више него у интернету, не замери...
Поздравко и теби,ма Касперко је увек ту само знаш духови су чудна бића, ал ови кућни добродушни су најчуднија бића.
Мелаино
Лепих се стихова увек сетим
па од среће високо полетим
док жиот као трава буја
моје те око чува,
поздравко и хвала на стихићи.



