Subota, Novembar 14, 2009
О п ч и њ е н
Део мене те познаје, а други део се боји
којим ћу те лако привити уз себе...
знам и ћутим.
У свакој сенци која прође преко мојих очију,
у сваком трену овог времена и чекања
пролазе и поново долазе жеље
и надања.
Толико је тога у једном погледу
у неизреченим речима
у срцу,
скоро увек да још један пољубац здржим
на самом рубу твојих и мојих усана.
Она танка линија
она измењена
на трен заборављена,
и минут само далеко та даљина,
држи мој и твој свет
у равнотежи наде да ћемо ускоро бити заједно.
Све док она постоји,
мој смисао живота
је да ту даљину пређем
до твог срца.
Лако је корачати
мислима о теби,
твом топлом загрљају,
тешко је мислити о даљини,
а стајати без искорака далеко.
Можда је моје око понело сваки твој осмех
закључало га довољно дубоко у моје срце,
да греје сваку мисао према теби.
Можда сам тако јако заљубљен у тебе
да се још нисам пробудио
на другом крају своје жеље да се она ускоро оствари.
Неко је давно пустио стихове да говоре
о љубави, њеној радости и њеној туги,
размишљам само како да јој брже приђем,
задржим уз себе и поклоним своје срце.
Откуцај и корак по корак у светлости
под њеном звездом одлазим у сан.
Прелепа песма.Не умем да коментаришем овакве стихове.Опчињена сам :)
Месечино, само настави својим стиховима, искораком...
Поздрав и хвала на коментару
...Откуцај и корак по корак у светлости
под њеном звездом одлазим у сан.
tamo gde ljubav stanuje, snovi i javu oboje
Prijatno!
:)
nema te Andjelko...
Ужелела сам се твојих стихова... Добро вече:)
Opčinjen tobom
i onim što imamo,
nadom u još lepše
sutra i prekosutra,
u trajanje ljubavi
iznad ljudi
iznad vremena...
Lako je koracati
mislima o tebi
vec dugo utabanom stazom.
Kad cipele same znaju put,
a glava u oblacima
opet moze da te sanja.
Pozdrav druze Andjelko. Jedini i nezamenljivi :))). Hoce li ta kafa? ;-p
Анам, Сањарење и Несанице еве кувам кафез, ја дајем предлог да се видимо ускоро, да сви напунимо батерије, да се испричамо, исмејемо, изжалимо и све оно што је људски, да се и изгрдимо, што нас неки нема овде бар неко време па се јаве изненада, и тако то...Уостало лепо се лепим увек везује.
Поздрав и хвала на коментарима и инспирацији
Љубав је свет у нама
што избледи кад се лица загубе,
на трен је исто тако неухватљива,
слепа искрена и изненадна,
претворена у жељу у нама
да се временом поново роди
у неком нашем ил туђем лику.
Деси се изненада
пријатним таласом топлине,
загрлите туђом, а својом руком
заголица то уздрхтало срце,
и тако корак по корак
са краја на сваки почетак
њеног и нашег бескраја,
као нова звезда
млада поново рођена
заувек у нашим очима.
Анђелко,
Једва чекам да се видимо:) Имам нешто важно да те питам, па се спреми на испитивање:))
Ја ћу горку кафу, молим, а друштво је одлично...
Сви бре мене воле да испитују, ЗАШТО, питам се:)
Поздрав Инспекторки
