Subota, Novembar 14, 2009

О п ч и њ е н

Део мене те познаје, а други део се боји

којим ћу те лако привити уз себе...

знам и ћутим.

 

У свакој сенци која прође преко мојих очију,

у сваком трену овог времена и чекања

пролазе и поново долазе жеље

и надања.

 

Толико је тога у једном погледу

у неизреченим речима

у срцу,

скоро увек да још један пољубац здржим

на самом рубу твојих и мојих усана.

 

Она танка линија

она измењена

на трен заборављена,

и минут само далеко та даљина,

држи мој и твој свет

у равнотежи наде да ћемо ускоро бити заједно.

 

Све док она постоји,

мој смисао живота

је да ту даљину пређем

до твог срца.

 

Лако је корачати

мислима о теби,

твом топлом загрљају, 

тешко је мислити о даљини,

а стајати без искорака далеко.

 

Можда је моје око понело сваки твој осмех

закључало га довољно дубоко у моје срце,

да греје сваку мисао према теби.

Можда сам тако јако заљубљен у тебе

да се још нисам пробудио

на другом крају своје жеље да се она ускоро оствари.

 

Неко је давно пустио стихове да говоре

о љубави, њеној радости и њеној туги,

размишљам само како да јој брже приђем,

задржим уз себе и поклоним своје срце.

 

Откуцај и корак по корак у светлости

под њеном звездом одлазим у сан. 

[Odgovori]

Прелепа песма.Не умем да коментаришем овакве стихове.Опчињена сам :)

Comment by mesecina (11/14/2009 20:19)

[Odgovori]

Месечино, само настави својим стиховима, искораком...

Поздрав и хвала на коментару

Comment by krilaandjela (11/14/2009 20:25)

[Odgovori]

...Откуцај и корак по корак у светлости

под њеном звездом одлазим у сан.
tamo gde ljubav stanuje, snovi i javu oboje
Prijatno!

Comment by domacica (11/14/2009 20:48)

[Odgovori]

:)
nema te Andjelko...

Comment by nastasja (11/14/2009 21:40)

[Odgovori]

Хвала Домацице,

ма ту сам бре Настасја

Comment by krilaandjela (11/14/2009 21:56)

[Odgovori]

Ужелела сам се твојих стихова... Добро вече:)

Comment by AnaM (11/14/2009 22:12)

[Odgovori]

Opčinjen tobom
i onim što imamo,
nadom u još lepše
sutra i prekosutra,
u trajanje ljubavi
iznad ljudi
iznad vremena...

Comment by sanjarenja56 (11/15/2009 07:39)

[Odgovori]

Lako je koracati
mislima o tebi
vec dugo utabanom stazom.
Kad cipele same znaju put,
a glava u oblacima
opet moze da te sanja.

Pozdrav druze Andjelko. Jedini i nezamenljivi :))). Hoce li ta kafa? ;-p

Comment by nesanica (11/16/2009 18:52)

[Odgovori]

Анам, Сањарење и Несанице еве кувам кафез, ја дајем предлог да се видимо ускоро, да сви напунимо батерије, да се испричамо, исмејемо, изжалимо и све оно што је људски, да се и изгрдимо, што нас неки нема овде бар неко време па се јаве изненада, и тако то...Уостало лепо се лепим увек везује.

Поздрав и хвала на коментарима и инспирацији

Љубав је свет у нама
што избледи кад се лица загубе,
на трен је исто тако неухватљива,
слепа искрена и изненадна,
претворена у жељу у нама
да се временом поново роди
у неком нашем ил туђем лику.
Деси се изненада
пријатним таласом топлине,
загрлите туђом, а својом руком
заголица то уздрхтало срце,
и тако корак по корак
са краја на сваки почетак
њеног и нашег бескраја,
као нова звезда
млада поново рођена
заувек у нашим очима.

Comment by krilaandjela (11/16/2009 20:52)

[Odgovori]

Анђелко,
Једва чекам да се видимо:) Имам нешто важно да те питам, па се спреми на испитивање:))
Ја ћу горку кафу, молим, а друштво је одлично...

Comment by AnaM (11/16/2009 20:57)

[Odgovori]

Сви бре мене воле да испитују, ЗАШТО, питам се:)

Поздрав Инспекторки

Comment by krilaandjela (11/19/2009 09:12)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me