О п ч и њ е н
Део мене те познаје, а други део се боји
којим ћу те лако привити уз себе...
знам и ћутим.
У свакој сенци која прође преко мојих очију,
у сваком трену овог времена и чекања
пролазе и поново долазе жеље
и надања.
Толико је тога у једном погледу
у неизреченим речима
у срцу,
скоро увек да још један пољубац здржим
на самом рубу твојих и мојих усана.
Она танка линија
она измењена
на трен заборављена,
и минут само далеко та даљина,
држи мој и твој свет
у равнотежи наде да ћемо ускоро бити заједно.
Све док она постоји,
мој смисао живота
је да ту даљину пређем
до твог срца.
Лако је корачати
мислима о теби,
твом топлом загрљају,
тешко је мислити о даљини,
а стајати без искорака далеко.
Можда је моје око понело сваки твој осмех
закључало га довољно дубоко у моје срце,
да греје сваку мисао према теби.
Можда сам тако јако заљубљен у тебе
да се још нисам пробудио
на другом крају своје жеље да се она ускоро оствари.
Неко је давно пустио стихове да говоре
о љубави, њеној радости и њеној туги,
размишљам само како да јој брже приђем,
задржим уз себе и поклоним своје срце.
Откуцај и корак по корак у светлости
под њеном звездом одлазим у сан.
