О п ч и њ е н

Део мене те познаје, а други део се боји

којим ћу те лако привити уз себе...

знам и ћутим.

 

У свакој сенци која прође преко мојих очију,

у сваком трену овог времена и чекања

пролазе и поново долазе жеље

и надања.

 

Толико је тога у једном погледу

у неизреченим речима

у срцу,

скоро увек да још један пољубац здржим

на самом рубу твојих и мојих усана.

 

Она танка линија

она измењена

на трен заборављена,

и минут само далеко та даљина,

држи мој и твој свет

у равнотежи наде да ћемо ускоро бити заједно.

 

Све док она постоји,

мој смисао живота

је да ту даљину пређем

до твог срца.

 

Лако је корачати

мислима о теби,

твом топлом загрљају, 

тешко је мислити о даљини,

а стајати без искорака далеко.

 

Можда је моје око понело сваки твој осмех

закључало га довољно дубоко у моје срце,

да греје сваку мисао према теби.

Можда сам тако јако заљубљен у тебе

да се још нисам пробудио

на другом крају своје жеље да се она ускоро оствари.

 

Неко је давно пустио стихове да говоре

о љубави, њеној радости и њеној туги,

размишљам само како да јој брже приђем,

задржим уз себе и поклоним своје срце.

 

Откуцај и корак по корак у светлости

под њеном звездом одлазим у сан.