Понекад живим по старим навикама

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Као и свако зрно тишине у овој соби, у мојој глави вибрира неком брзином, а свет се исто тако мења из буке и галаме, са лица једних у разговор других сенки иза мојих затворених врата.

 

Испрекидана осећања и сва сећања понекад просто својим прстима и мојом душом удахну зимску белину, са прозора скину мраз, ниску капљица од нестварне росе заборављене јесени и јасеновог лишћа поред реке.

 

Рука још једним мирним потезом у ваздуху, у прстима спушта хартију на груди, додиром својим не осећа вечност речи које се боје да буду прочитане још једном, као некада давно девојчици која их није разумела.

 

Сећања, тако топла и прозирна, чак ни на ветру свој плес времена нису изгубила, само сенка старца реметила је ритам уснуле кише и игру памћења.

 

Двадесет девет година од дана сећања, од тачке њеног почетка...

 

-         Нисам сигурна да је познајем, а ви сте њој неки род или већ...слушалица је поново била спуштена, а мисао остала да лети и са једне и са друге стране. Понекад се збуњена запита у себи, кога то тражи, али већ следћи одсјај светлости у мраку понесе немир у време.

 

Вртоглаво и са неверицом ослушкујем тишину, мерену мојим откуцајима срца, како је времена све мање, а ствари толико нерешених и шупљих, као и сваки почетак и ништа друго. Особе су различите, никад се не налазе, давно изгубљени снови, бачене ствари и све те стрампутице живота и наша свесност, да све исто поново радимо погрешно.

 

Мајко, где ти је љубав замела траг? Зашто познајем њега, а не човека кога си волела?

Зашто си залог судбини од мене тако рано отишла? Коме је твоја душа у загрљај остала?

 

По ко зна који пут њен дневник исписаних страница живота и поновљеним питањима забораву затвара своје странице.

 

-         Кажу да ће време данас бити са кишом, нагла промена и захлађење, близу нуле, можда чак и минус.

-         Није ми битно доћи ћу на посао, обући ћу нешто топлије, као и увек ништа значајно за мене.

-         Важи се, буди добра и погреши нешто, да те боље разумем. Рекао је то са смешком, који му се вратио, баш као и сваком правом пријатељу, који у овом случају то није морао да буде... само да није ожењен.

 

У маркету је видела нову чоколадну посластицу, тек су је увели у продају, тако слатка штанглица без праве рекламе, паковање урађено са стилом, доста црвене боје измешане лешницима и на полеђини слика бамбија, баш је слатко уз данашњу плату задовољити себе парчетом слатког живота у једном залогају. Ко би рекао да би се сав напор данашњег дана и јурњава по саобраћају у Београду истопила млечном чоколадом са лешницима.