Utorak, Novembar 03, 2009
Понекад живим по старим навикама
Као и свако зрно тишине у овој соби, у мојој глави вибрира неком брзином, а свет се исто тако мења из буке и галаме, са лица једних у разговор других сенки иза мојих затворених врата.
Испрекидана осећања и сва сећања понекад просто својим прстима и мојом душом удахну зимску белину, са прозора скину мраз, ниску капљица од нестварне росе заборављене јесени и јасеновог лишћа поред реке.
Рука још једним мирним потезом у ваздуху, у прстима спушта хартију на груди, додиром својим не осећа вечност речи које се боје да буду прочитане још једном, као некада давно девојчици која их није разумела.
Сећања, тако топла и прозирна, чак ни на ветру свој плес времена нису изгубила, само сенка старца реметила је ритам уснуле кише и игру памћења.
Двадесет девет година од дана сећања, од тачке њеног почетка...
- Нисам сигурна да је познајем, а ви сте њој неки род или већ...слушалица је поново била спуштена, а мисао остала да лети и са једне и са друге стране. Понекад се збуњена запита у себи, кога то тражи, али већ следћи одсјај светлости у мраку понесе немир у време.
Вртоглаво и са неверицом ослушкујем тишину, мерену мојим откуцајима срца, како је времена све мање, а ствари толико нерешених и шупљих, као и сваки почетак и ништа друго. Особе су различите, никад се не налазе, давно изгубљени снови, бачене ствари и све те стрампутице живота и наша свесност, да све исто поново радимо погрешно.
Мајко, где ти је љубав замела траг? Зашто познајем њега, а не човека кога си волела?
Зашто си залог судбини од мене тако рано отишла? Коме је твоја душа у загрљај остала?
По ко зна који пут њен дневник исписаних страница живота и поновљеним питањима забораву затвара своје странице.
- Кажу да ће време данас бити са кишом, нагла промена и захлађење, близу нуле, можда чак и минус.
- Није ми битно доћи ћу на посао, обући ћу нешто топлије, као и увек ништа значајно за мене.
- Важи се, буди добра и погреши нешто, да те боље разумем. Рекао је то са смешком, који му се вратио, баш као и сваком правом пријатељу, који у овом случају то није морао да буде... само да није ожењен.
У маркету је видела нову чоколадну посластицу, тек су је увели у продају, тако слатка штанглица без праве рекламе, паковање урађено са стилом, доста црвене боје измешане лешницима и на полеђини слика бамбија, баш је слатко уз данашњу плату задовољити себе парчетом слатког живота у једном залогају. Ко би рекао да би се сав напор данашњег дана и јурњава по саобраћају у Београду истопила млечном чоколадом са лешницима.
Jooj i ja to radim, uzmem čokoladicu da zasladim ovakve dane, meni to pomaže...
Sneg pada na grad
na sećanja
na osećaje
negde duboko
u nama zatomljene...
neko čeka proleće da se probudi iz zimskog sna.
a neko s prvim snegom i čokoladicom probudi topli osećaj iz sećanja.
Prijatno!
..kada duša zaboli od noći prozvana,
kada se glava spusti na grudi,
kada zastane ova jesen prohladna,
nadji u sebi snage i srećan budi...
pozz
,, Важи се, буди добра и погреши нешто, да те боље разумем".....e, ja to razumem!!!
Pozdrav krilcetu!
E, kako se samo radujem sto te vidim da znas!
Ponekad ukljucimo auto pilota i samo vegetiramo. Ali zivot treba uhvatiti, zavrteti i doziveti!
Замислио си ме овом причом, Крилце! Да ли је слатко довољно добро и достатно да надокнади све оно исписано у дневнику. Поздрав!***
Замислио, додирнуо и подстако да пишеш даље и више, никад ништа није довољно ми нисмо граница сами себи...
Поздрав теби и свим пријатељима
