ДЛАНОВИ

Спустим поглед доле

отворим ти бледо црвене дланове

ка себи и ка небу,

и као да бели голубови полете

од топлине коју прислониш

уз моје образе.

 

Уснама их љубим,

отворене и поново

склапам прсте своје у твоје у њима.

 

Богат сам и волим те,

у длановима који дишу

игром наших душа

видим све небеске границе.

 

Покриваш ме њима

доносиш снове

односиш кише

читаш ми срећу

милујеш.

 

Љубим их исто

сваки пут полако

и лако милујем сваки прст

длана твог и нежне руке

од свила брезе у мом загрљају.

 

Љубим дланове и видим судбину у њима

записану хиљадама година

хиљадама сањаних снова.