ДЛАНОВИ
Спустим поглед доле
отворим ти бледо црвене дланове
ка себи и ка небу,
и као да бели голубови полете
од топлине коју прислониш
уз моје образе.
Уснама их љубим,
отворене и поново
склапам прсте своје у твоје у њима.
Богат сам и волим те,
у длановима који дишу
игром наших душа
видим све небеске границе.
Покриваш ме њима
доносиш снове
односиш кише
читаш ми срећу
милујеш.
Љубим их исто
сваки пут полако
и лако милујем сваки прст
длана твог и нежне руке
од свила брезе у мом загрљају.
Љубим дланове и видим судбину у њима
записану хиљадама година
хиљадама сањаних снова.
