Petak, Septembar 01, 2017

И сенка има сећање човека

  Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Ту крај тебе лежим и ко да бежим-живом кожом срца твог пресвучен, мисао у дах да изустим и слану крв са морских обала-твојих бедара слатку као шећер окусим...

...Предао сам своје све, да у мраку сакријеш ме, само моју сенку чуј како краде тон сваке тужне струне виолине и док падаш као нежна киша низ литице среће чувам те јако топлим загрљајем под своје скуте, наборан од времена, од сећања, од чекања-НЕ ПЛАШИ СЕ-ово све те недодирује...

И тако одлазим далеко, али теби сам најближе што ћу икад бити, само тишина у свакој сени када се замислиш и дисаћу споро, будан спавати отворених очију заљубљен у тебе свих ових година и на другој страни јастука остаће празно и пуно без суза и без одговора, тако мила хладна празнина самоће... сазревања....Само ћеш ме сањати као да постојим и то је то плаветнило што се губи у нама, на свим сликарским платнима део неба, део душе која заувек лута... 

...и увек ћеш бити Сва од моје свиле, од мирисног јоргована, мека као свежа маховина, лебдећеш срцу мом у крило и купаћеш око своје Сунцем што се буди, тренутак ћеш ми бити ту, а онда ћеш ми нестати сваки пут и умиљатим пољупцем заспати на образу судбине... Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

 

[Odgovori]

Božanstveno, krilati. Božanstveno.

Comment by lastavica (09/01/2017 05:09)

[Odgovori]

Хвала Ласто на лепом коментару

Поздрав

Comment by krilaandjela (09/02/2017 00:17)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me