Ponedeljak, Avgust 21, 2017

...Очију наших странице душе чешљам у твојој коси....

Да ли ико од нас залута дубоко у јесен у маглу, да срце-разум помрси, да се нити-меке руке толико препознају, у два бића загрле и заувек заволе, да светлост просто исијава из окена из његова и њена два бљештава огледала супротстављена.....очију наших странице душе чешљам у твојој коси....

Пуста острва белином пешчаних чаршава обојених само нашом живом кожом, плутају и боре се у вис да досегну из мора љубави што рони наше обале песком времена што тихо из плиме у осеку претвара дан у ноћ, гаси жеђ и буди глад душе наше....очију наших странице душе чешљам у твојој коси....

Да, све се у нама реком живота препозна, лутамо рубовима или сваким почетком удахнемо поново твоје и моје име, мирис сваке боје љубави док не процвета, негде у средини истина подебља ожиљак ил два, ал путем ходаш боса, а пут до мог срца, твоја је стаза живота.. очију наших странице душе чешљам у твојој коси....

[Odgovori]

Koliko nežnosti provejava iz tvojih redaka, koji se pišu u prozu, a ustvari su poezija...

Comment by lastavica (08/22/2017 08:17)

[Odgovori]

Zapljusnuo me okean nežnosti. :-)
Ona dva ogledala nisu suorotstavljena, samo su nasramno postavljena.

Comment by Aneta (08/22/2017 17:38)

[Odgovori]

Хвала на лепим коментарима Анета и Ласто

Слушао сам песму од Сергеја Ћетковића и одлутале мисли у љубав

Comment by krilaandjela (08/22/2017 23:59)

[Odgovori]

Oduvek sam odmarao oči na redovima koje pišeš.
Vazdušasto i mirisno.
I ćirilicom naslikano.

Comment by stepskivuk (08/23/2017 14:39)

[Odgovori]

Хвала Друже на подршци, фали нам онај Панонски барон да дуне ветров своје риме и прозе некако се наше море смирило...

Comment by krilaandjela (08/23/2017 19:52)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me