Sreda, Maj 04, 2016
Не верује срце памети
....Не верује срце памети...
Пар корака испред тебе, окренем се и заостајем, љубим речи у сновима изреченим шапатом што меко спава у мени - ето како вино тече место крви, судбином мојом...
Пробудим се тамо негде, где пре никад стајао нисам, а поглед право удари у талас, у вео плаветнила и белине, нема модро наранџастих боја што песници грешком описују сваки залазак Сунца у море.
Моје дрво расте из воде, тачно ту где твоје руке обликоваше јесен мог пролећа, као живу снагу мојих мишица, да вечно грле твоје витко тело, да се зима никад не прикраде твом осмеху среће што се ширио низ цветне ливаде па све до литице, до трагова у киши која их сакри заувек...
Имао сам и сада имам само два годишња доба у својој души, твоје пролеће и моју јесен да преплићу гране - наше руке, да расту, да шире крошњу и да јесен у мени одува твоју косу и све латице лишћа што може чешљем пуног мираса у траговима да остави, по образу бразде и боре на челу, али ти се увек смејеш у мојим очима и ја тако просто волим сву лепоту и тугу љубави на хоризонту свих оних песника - њихову риму, а мој залазак....
Posebno mi je ovo:"Имао сам и сада имам само два годишња доба у својој души"
Njeno proleće se mistično provlači kroz tvoju jesen, a kroz prožimanje zadržavaju autonomnost svoje "klime", svoje prirode i svoje naravi. :)
A i podudarni su u svojo suštini. ;)
Divna poetska slika ljubavi.
I malo citata:
Zrela ljubav je sjedinjenje pod uslovom očuvanja sopstvenog integriteta, sopstvene individualnosti. Ljubav je aktivna čovekova moć, moć koja ruši zidove što razdvajaju čoveka od njegovih bližnjih, koja ga sjedinjuje sa drugima; ljubav pomaže čoveku da prevaziđe osećaj izolacije i izdvojenosti, a ipak mu dopušta da bude svoj, da zadrži svoj integritet. U ljubavi se događa paradoks da dva bića postaju jedno, a da ipak ostaju dva.
Erih From
Toplo pozdravljam! ;)
Nedostajao mi je tvoj blog
Odgovori
Сањарење
Хвала на коментару
Николета
Сви смо ми један мали парадокс који чини свет мудријим и лепшим , хвала на коментару
Сонатице
ХМ оправдања има много, али кад их изговориш њих више нема, изговорио сам само пар њих...
хвала и поздрав
To, ispod krioca andjeoskog...meko i toplo sa svim prolecima i jesenima, bez mrazeva zimskih, ako je moguce... Divno!
"ја тако просто волим сву лепоту и тугу љубави"
Лак и леп лет за крила анђела