Б Р Ш Љ Е Н

Знао сам,

ту си ми под кожом

чекаш да олистам

да пригрлиш ми јако - пупољак од коже

мразом који шириш - венама дубоким

као корен јаким

вековима мојим,

плућа су ми чиста празна и без воде

руке су ко гране 

храм света и слободе

још у небо гледам

и птицама се дивим

страх да сумња крене

гране да се сломе...

 

Сунце је у мени,

а ти не даш да те будим

ја још хоћу ветар

ти се ветра бојиш,

сенка мене вреба 

ноћ би да ми палиш

ја већ сада стојим

пред вратима звезда...

 

Шта ме сутра чека

ти ме сада питаш

а моје сутра куца

у телу човека. . .