Ponedeljak, Maj 02, 2016

Б Р Ш Љ Е Н

Знао сам,

ту си ми под кожом

чекаш да олистам

да пригрлиш ми јако - пупољак од коже

мразом који шириш - венама дубоким

као корен јаким

вековима мојим,

плућа су ми чиста празна и без воде

руке су ко гране 

храм света и слободе

још у небо гледам

и птицама се дивим

страх да сумња крене

гране да се сломе...

 

Сунце је у мени,

а ти не даш да те будим

ја још хоћу ветар

ти се ветра бојиш,

сенка мене вреба 

ноћ би да ми палиш

ја већ сада стојим

пред вратима звезда...

 

Шта ме сутра чека

ти ме сада питаш

а моје сутра куца

у телу човека. . .

[Odgovori]

Vreme ne prolazi, ali topi uspomene, osecanja, zelje... Topi reci. A znas kako je sa tecnim stvarima, spere ih prva kisa.
Vidis, ovde pljusti. :)

Cuvaj krila, cuvaj sutra.

Mesecina ne ume da se vrati.

Comment by mesecina (05/02/2016 04:32)

[Odgovori]

Drvo života, snažno i visoko, a oko njega se obavija uvek svež i zelen bršljen, lepotom ženstvenosti, toplinom pripijenosti i odanosti i odlučnom postojanošću, simbolom otpornosti i besmrtnosti ... dotiče zvezde .….
Bršljenu je nužan oslonac i stoga me uvek asocira na jedinstvo i bliskost. :)

Comment by Nikoleta (05/02/2016 09:15)

Месечини [Odgovori]

Када кап кише клизне низ образ низ длан, спере тренутак кога се сећаш, премести га у бит у теби, кодира га мозак, а срце сачува. Моја осећања у киши, као звезде на небу сијају док их месец чува лажним сјајем. Хвала ти на лепом коментару, а ја се сакрих иза облака у киши...Поздрав

Comment by krilaandjela (05/02/2016 12:32)

Николета [Odgovori]

Тако јака, као слово љубави, растеш и крчиш све на путу до неба. Уздижеш латице самоће, јер их ником недаш да их досегне.

Листови крију Сунца лепоту, а он те прати спорије од свих, припија се и буди кад месец изађе.

Бршљен расте ту где ожиљци нестају, дубље у мени битке горе и ветар их носи, а ти не видиш их.

Поделих коментар твој са мојим Бршљеном, свиђа ми се оно наше и сваки одраз што нас употпуњује и некад брзо, а некад споро врати на прави пут, трагање и борба код нас никад не престаје...некако у гарду смо увек. Понекад волим да залутам и да се изгубим и да нађем себе и још неког у бити исте мисли до које дођосмо. На тај начин се препознајемо и учимо да делимо само оно што имамо, а увек вредно је.

Поздрав за јединствено и блиско

Comment by krilaandjela (05/02/2016 12:43)

[Odgovori]

Срце у телу човека - то је загонетка.
Поздрав, Крилце!

Comment by pricalica (05/02/2016 23:38)

ПРИЧАЛИЦЕ [Odgovori]

Хвала на коментару,
Срце у телу човека увек је била загонетка и вековима ће остати као таква, надам се да је никад нико неће открити до краја...

Comment by крилаанђела (05/03/2016 19:02)

[Odgovori]

Поштовани,

Имате неки посебан стил писања који ми се много свиђа. Ова пјесма коју сам управо прочитао је јако добра, као и све Ваше. Било ми је драго кад сам видио да сте се вратили "блоговању", јер сам прочитао скоро све Ваше пјесме и често сам провјеравао да ли сте нешто ново објавили.

Велики поздрав.

Comment by lav990 (05/03/2016 21:25)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me