Вредно у теби
Није у сну само одраз
и мила, нежна рука,
тај бисер твој,
топли длан
једнак срећи
што греје
моје биће,
да вредно у теби
из тебе
прелије бујицом топлине.
Твоје у мени
вредно свог злата овога света и више,
од драгуља и жада,
пут белог мермера хриди од порцелана,
танког стакла од свиле
исплетеног плаветнилом неба
звездом-звезде.
Да,
постоји такво биће
у теби љубави моја.
Сваки тренутак тишине,
кутак скривене душе
и откуцај тог времена
вредан имена твог
и мисао моја
љубави сплетке
увек чар и драж
твог бића.
Вредно у теби
прозирно
чисто
искрено
шапатом
пренето
у загрљај мој.
И ја ћутим
у твојој тишини,
душа из очију чита стихове ове,
ред сваке звезде што ти се клања светлошћу љубави моје.
Уме са годинама
Да, знам
само твој топли длан
у длан
бисер и сан...
Ми смо две тужне песме
свијене у крило вечности,
Да, ја то знам
и нисам сам
јер умем да дам
и да опраштам.
И умем са годинама сам
да боре са осмеха склоним
и преварене речи
у тишини да смирим
Умем, ја то знам
и кад пукну стакла
да одраз твој
склоним у срце,
ја то знам,
негде дубоко у нама
сви таласи и олује
да прођу,
да се дам
потпуно предам
свом анђелу и другу.
Умем са годинама
да станем
да поново пређем
пут и слике
да покренем,
да загрлим
да волим
да дуго гледам у тебе у твоје очи...
Умем са годинама да чекам.
За њен дан као и сваки следећи
Лепа је ова ноћ са звездама у твојим очима,
блисташ,
а образи твоји шаљу топлину
са длана руке директно у срце
да куца јаче него пре.
Смењују се дан и ноћ,
снови дечака сазревају
као и зрна пшенице
просутог брашна за бели хлеб.
Још увек смо ту, сами,
док пролазе нити тихе љубавне песме,
ми гледамо загрљени у даљину,
а мисли нам лете преко рамена,
ја ћутим у твојој тишини
и нежно те љубим,
заборављам сваку реч
пољупцем што поклањам теби.
Руке ти мере сводове мојих рамена
прибијаш се за трен,
па ме гледаш,
па ћутиш трагом моје тишине
и све је ту
баш као у бајци, а није.
Љубим,
грлим и волим
сваки део тебе
што дише у мени.
П.С.
Нека свим женама овај дан буде као и сваки следећи, уз много љубави и загрљаја.
Поздрављам и честитам 8. МАРТ
Откуцаји
Разумем,
ноћи ове,
приђем сенком скривен
испод пазуха...
Нећу ти рећи ни шапатом
у твојим очима наћи,
само траг тишине,
са усана слатких вино зрелог грожђа,
што убраше беле-круте руке човека.
Чекајући,
да све зажмури у овом свету од плиша за мене и тебе
бројим пољубце као звезде.
Пловим,
телом твоје жеље-загрљаја и саме чежње,
а своје спутане снове гушим,
кад дође време...
Неизговарам,
а праштам ћутањем бића, што чучи у мени,
волети, а неумирати
колико јаког у животу има са усана
у речи
Љубав
што
шуми у нама.
Тако мало, а јефтино за вечност
Пут до твојих руку беше дуг,
сада су око мене,
грле ми душу топлином својом,
избацују страх од празнине,
од оне самоће у нама.
Склапамо очи своје,
у загрљају ћутимо
и на трен пољубимо једно друго.
Загрљени, тако брзо мислимо,
а ништа не смислимо,
само стегнемо јаче
и док трен прође
и пољубац подсети
да смо срећни
и сами,
ипак мисао да је тако мало увек довољно за све остало....
Не осећамо, само стојимо на њој,
а она се врти.
