Utorak, Septembar 22, 2020

Само да напишем неизговорено

Нисам гледао, да бих ћутао

реч, слово по слово, емоцију,

чист отисак душе...

нисам,

а видео сам дубину,

осетио како плитко, а јако стиска и гуши,

из груди из грла мој глас 

вапај...

То није страх, то није моја тврдоглавост,

то је само прелаз преко пруге, без знакова,

знакова живота,

то није ништа друго, то је све оно што знаш,

а за шта ти ипак треба нешто од другог...

Стао сам тамо где су и сви други,

Пао сам тамо где су и други,

Устао и кренуо даље.

Променио сам страну на којој спавам,

замених своју твојом

окренух други образ 

и мирис уђе у поре

остала си да трепериш

Чак и после толико година, толико коже испод

да је твоје у мени остало - јесте

да је моје у теби нестало - није ...

све нас пресликава док дишемо наше тишине

све нас подсећа док сањамо отворених очију љуштуре среће

сва нас и нимало друге 

После ћу ти писати друго, што везе са овим нема

после ћу ти рећи оно што везе са нама има

и на крају ништа ти се неће, а ни мени десити

бићемо случајне сенке на неком од зидова туђих... 

Остаћу да ћутим место тебе  

да милиметар твог и мог приђемо ближе

 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me