OBLACI

Први део

Ту негде лагано корача мисао у мени...

Блиско и далеко једном речи у погледу спојено, неразумљиво за године између нас,

хоризонт и сећање...

А љубав тако топла и наша, баш као бајка и дели и спаја нас од нас самих...

Играо сам карту више, сигуран у несигурном свету ...

Нашао сам изгубљено у сећању и остао ту сам да га још једном оживим кроз мисао, кроз

крв што венама тече, да мало појури брже, да тело задрхти..Читао сам реч по реч у

писму које није хтело да оде и да се врати са одговором који сам унапред знао...Нисам, а

јесам - волео, јако, можда више него што даљина може да дели, а срце издржи...

Све те латице и ветар оставе вихор тако празан и хладан без свих тих мириса, тако

прођу године и туђе и наше.

Уздах док читам и упијам ту суву пожутелу хартију те речи и пут који кривуда осећам

да се ствара и брише, а ја дишем и застајем...

[Odgovori]

Poštovani,

Ostao sam bez riječi kao i svaki put kad pročitam nešto novo od Vas. Moje mišljenje je da trebate napisati neki roman satkan emocijama koje prožimaju kroz Vaše tekstove i pjesme.

Veliki pozdrav i svako dobro.