Četvrtak, Oktobar 01, 2009
Откако
Откако време куца твојим срцем,
а свет дише туђим плућима,
и ја баш као и ово михољско лето,
са почетка јесени чекам.
А чекати као да није тешко,
прећи на другу страну улице,
слично у другима наћи,
везати жељу,
спустити поглед
и руку у руци загрејати,
ипак
јесен ће позна у моје срце доћи .
Откако време именом твојим
гута дах мог живота,
ваља латице предивног цвећа
у пољима и ливадама Сунца,
и са облацима шапуће,
ја нисам кренуо даље
од твог погледа, образа
и пољубца на уснама.
Можда те је трачак
игре светлости са прозора
на сто у сенку претворио
да ме подсетиш,
да ме себи вратиш.
Као дете са улице
трчим теби у загрљај
овај пут
и сваки пут,
откако
твоју љубав
уснама узех.
Kristalni snovi doneli su mi te jednoga jutra
kada sam te pozelela.
Upila sam te u sebe,
lakocom dostiznom samo andjelima.
Na krilima vetra ukrala sam ti dusu
kada si se najmanje nadao.
Zagrlila je, ususkala
i pozelela da bude moja.
Paperijastim zeljama
obasula sam te,
samo ovu noc.
Smaragdna zora sa suzama odgana tvoj lik.
Probudih se i pozeleh te,
ali na javi...
Eto ti inspiracija :))))
Otkako nisi tu
zore nemaju sjaj
sunce je hladno
večeri me mrznu...
Otakako te nema
ni mene nema...
'..ja nisam krenuo dalje od tvog pogleda, obraza i poljubca na usnama'..ehhh..nisam..
Несанице
Кристални снови,крила ветра и смарагдне зоре, буде се увек у нашим очима и очима које волимо.
Хвала.
Шуки
немаш речи имаш осмех
Хвала
Сањарење па пре неки дан се видесмо
Хвала
Полууспаванко
Сви смо ми деца у љубави
Хвала
Комшинице
Тачке у времену, моменти животног плеса и промена ритма, нисам.
Хвала
