Мисао у грешкама песме о љубави
Пишем речима као диркама мелодију срца свог,
струне речи круне свилом додира твоје коже,
ветар шиба зидове беле и чаршав кошуље неба мог
ја у очима својим месец увојка твог носим
ближи смо и даљи, срећни и тужни,
наш живот и љубав у вечности крај.
Грлим, да речима опишем сву ту светлост,
Љубим, да пољупце низ ветар-реку и ваздух тако лако шаљем,
Жмурим, да све то забораву не дам,
Памтим, и мирис и додир и сву ту меру света што нас је родио тако несавршене,
а исте у свему што волимо бићем својим.
Корачам, овом земљом у свим стварним и нестварним сновима,
нашим
