Petak, Januar 16, 2009

Писма...9

...Отето и негде у нама куца, памтим и мирис и укус црвених трешања...

 

Кажу, или ја само тако мислима претурам човека у себи, да јесен показује зреле

плодове,да се баште наизглед узнемирено уплаше пред зиму и проспу све мирисне

латице нама у лице. Кажу, а ја опет наопако чујем у срцу, ваљда оно зна шта да разуме.

Зашто се смејем са више бора овом јесењем лету, ко ми је позајмио ове речи, да

крајичком сваког слога препознају сету у струни што задрхти у мени?

Ето, ћутим и размишљам срцем, а тако је тешко размишљати са њим...

Све је бол, туга и истина љубави која се појави у нама, процвета у јесењем пролећу,

можда крај камина пламичак пусти у нашим очима, превари сутон да звезде небом још

једном оките сводове наших живота.

Виолина, свира дуге ноте гудалом тихо прелази са једног дана у једну ноћ, свира како 

срце пише, чује се уздах, чује се јецај, знаш да знам како се одлази, како се враћа,

како је пољубац сув и како остаје сенка на перону да вечно чека. Свира опет дугу,

ноту, повишава и снижава, напете струне и крв што ври у нама, када сам грешио,

када си плакала, када је нас је живот гутао. Свира умирући, последњи тон у мени,

у теби.

 

Познајеш и знаш сваки откуцај и мирис и укус зрелих трешања... 

[Odgovori]

"Познајеш и знаш сваки откуцај и мирис и укус зрелих трешања..."
pomalo zaboravljam...
ali me neke lepe reči sete da još uvek imam srce.
Prijatno!

Comment by domacica (01/16/2009 18:50)

[Odgovori]

Deluješ na moju seku isto kao na mene, raznežiš nas...hvala na ovim lepim pismima, krilaandjela!

Comment by sanjarenja56 (01/16/2009 18:59)

[Odgovori]

to sto ne komentarisem tvoje textove, ne znaci da ne citam ... nego jednostavno nemam reci .... jednostavno... vanvremenski...

Comment by nastasja (01/16/2009 21:40)

[Odgovori]

Lepo je sećati se setnih dana... lepo je kad srce ume da zadrhti od sećanja... neki put poželimo samo zaborav...

Comment by anam (01/16/2009 21:44)

[Odgovori]

Ja kazem isto sto i Nastasja.....
Neki tekstovi me jednostavno blokiraju i ne mogu da ostavim komentar kakav bih htela

Comment by casper (01/16/2009 23:47)

[Odgovori]

Ne znam za druge ali ja volim da čitam nešto što me poslije blokira, volim tugu, sjetu. Valjda su najrječitije. pozdrav

Comment by mandrak72 (01/17/2009 09:02)

[Odgovori]

da,Mandrak... tuga najvise inspirise.... i mene blokira, ali se osecam nekako nadahnuto... (ma, mozda sam i ja luda....sta znam)

Comment by nastasja (01/17/2009 13:28)

СВИМА ШТО ВАС ВОЛИМ [Odgovori]

Туга и сета се најлакше разуму код човека, нико им не прилази у друштво.
Одлазе и долазе саме у нама.
Љубав их понекад остави да добују под нашим крововима, крилима и у очима.

Ја их заборавим кад их оставим у редовима да се гуше као што мене понекад гуше (туга и сета), стара нераздвојна друга.

Пријатељи моји и ја вас читам иако не оставим коментар, ја га носим у себи и једног дана спремног пошаљем кроз пост.

Хвала Вам.

У свему што пишем има оне љубави која у свима нама корача па макар и кроз тугу, знам ја да се она лакше препозна и савршено разуме кад прође, али враћа нам се увек, ако не верујете погледајте око себе у неке ствари и људе који се мењају захваљујући вама.

Comment by krilaandjela (01/18/2009 11:04)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me