Četvrtak, Januar 15, 2009

Писма...8

...Лед кад не заледи, душа пати тренутак сузе у оку и вечност бола....

 

Била је ноћ и свака звездица пришла је теби, памтим грешке у корацима, а они увек

краћи од речи која би те задржала.

Дах на прозору остао мразом да ослика плес свих звездица и једног анђела. 

Увек си била ближа од њих, њихова, а моја. Игром речи у свим сећањима, у победама

и у поразима.

Волео сам те и још те волим уздахом времена.

Колико питања различитих, сваким даном себи постављам и размишљам у празно,

а празнина једна велика белина у мушком длану.

Шта још сија у мојим очима?

Пријатељ си љубави коју у теби памтим, шапнеш ли Ноћи неку искрену лаж, а да није

пријатељска?

Преварим себе и опет заспим, у заборав се пробудим истом зором, дан и ноћ дочекам.

Нема преваре, баш као несаница, куца тихо у мени, пред сан.

Колико питања и путоказа, ја још увек станем и стојим на раскршћу кога више нема.

Збуниш ли се ти кад ти тако дође пролеће у грудима, а зима у очима?

[Odgovori]

Naravno da se čovjek zbuni. Kad unutra gori ledom okovano srce tek kapi rose rijeku suza bude. pozdrav

Comment by mandrak72 (01/15/2009 21:00)

[Odgovori]

ne zbunim se. samo tiho, bezglasno zaplačem i suzama napravim bisere sećanja.
da nanižem ogrlicu kad novo proleće dodje. il' novo svanuće.
Prijatno!

Comment by domacica (01/15/2009 21:13)

[Odgovori]

Praznina je velika bjelina na svakom dlanu

Comment by donna (01/15/2009 21:13)

[Odgovori]

Kako da se ne zbunim
"кад ти тако дође пролеће у грудима, а зима у очима"?
Tvoja pisma me razgaljuju lepotom, ali rastužuju vešto ili manje vešto sakrivenom tugom.

Comment by sanjarenja56 (01/15/2009 21:46)

[Odgovori]

Ne postoje iskrene laži
Laž je laž, i osim u jedno slučaju, ne opravdava se.

Led u srcu je teška, ali mnogo je gore kad je srce samo komad leda... koju ni sjaj iskrene ljubavi ne može otopiti ....

Comment by anam (01/15/2009 21:50)

[Odgovori]

"Увек си била ближа од њих, њихова, а моја. .."

Comment by tuzna (01/16/2009 01:51)

[Odgovori]

Dah na prozoru ostao mrazom da oslika ples svih zvezdica i jednog andjela.
Uvek si bio blizi od njih,
Njihov a moj.
I sada je tako, i sada te volim uzdahom vremena.
Koliko pitanja i putokaza, a ja jos uvek stojim na raskrscu gde svi putevi samo tebi vode.
Osetis li bar ponekad moju bol?

Comment by casper (01/16/2009 17:03)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me